Nemanja Dragaš

Reči koje su ranjene stene Obrušavaju se na Tokove mojih reka Dok vraćam sebe materici Lisice prinčevima Bdenje držim vetrovima Jabukom u grlu osećam Prekid disanja stabla Stopalima trnje Pretvaram u san Jecam osmehom Glasovne promene Novih izgovora Grubosti...

Weiterlesen

Paladio, tvoje te kamenje ponovo zove I u inat vremenu koje razara, ono stoji. To je čast koju ti odaju nemi lukovi Zdanja koja vrhovima paraju nebesa. Paladio, postoje mesta koja samo ćute. Ne pamtimo ih. Potomci smo ovog doba. Ipak, učili su nas da...

Weiterlesen

Danas se prvo lice moje jednine Nazvalo tuđim. U nemoći tog lica Da se nasmeje, vrat se okrenuo oko Bivšeg tela i zaćutao okeanom Kao izbledelom istinom o vodi. Voda ne može reći sve što i čovek, Ali na tuđem dlanu, i jedno i dru go su Samo čudo u koje...

Weiterlesen

EL HIJO DE MI PADRE En los últimos años, los vientos besan las orejas como si el día de mañana no existiera. Los girasoles viven en las pinturas, las pieles beben las horas y el grito pesca las fuerzas. Nada es como hace una década. Nosotros igual que...

Weiterlesen

SI EXISTES DESPUÉS DE HOY Quédate si quieres ser mi agua Si me seco en los ojos de este mundo Con la imaginación de un niño. Quédate si me pongo perro O ronroneo como gato a cada bota Que va por la calle. Todos libros del mundo, Tú no necesitas leer Pero...

Weiterlesen

SEMIRAMIS Pupoljak cveta Atagartis Do nebesa se pružio imenom Ptice, slobode, kraljice, boginje. U grudima nosi ujedinjeno srce Četiri strane poznatog sveta. Sa kule Vavilona uzleće hrabro I krila širi visoko do oblaka. Vodom iz Eufrata natapa Svoje gusto,...

Weiterlesen

Oči čoveka sa istoka Što nemaju ime vode, Ljube svaki njen tok. Ti virovi godina U kojima se umivaju Retko izrečene lepote iskona Opsene su za tužnu misao Koja curi iz nekog davno stradalog trena I boli jako. Boli kao suze dečije Nad napuklim telima Porcelanskih...

Weiterlesen

Weiterlesen

Kretala se kao samotvorna silueta Peščanog sata Ofelija ovog doba u crvenim starkama I fenjerima u oba oka. Pričala je o Stanislavskom. Pričala je o Virdžiniji Vulf. Kroz debela sočiva naočari U debelo ruho ogrnute zenice, Crtale su nebodere i ulice....

Weiterlesen

Monsun je popio sve mirise praskozorja i zove me. Moli me da ostavim kule i noći koje plaču kada neko ode. Moli me da dođem i napravim mali čamac od dobrog drveta I upoznam suštinu vode koja nema razloga da bude išta drugo. Blagoslov je biti voda. Nečija...

Weiterlesen